У среду 15. јуна у Малом позоришту „Душко Радовић“ у 20 сати премијерно ће бити изведена представа за младе „Боље поље или играње републике“ у режији Александре Јелић по тексту Богдана Шпањевића.
О ПРЕДСТАВИ
Редитељка и водитељка драмског процеса: Александра Јелић
Текст: Богдан Шпањевић
Стручни сарадник на изради сцене и костима: Филип Јевтић
Кореограф: Миона Петровић
Анимације: Дарко Дуцкин
Музика: Moby*
* Уз сагласност mobygratis.com за некомерцијалне пројекте
Улоге**:
Јован Ђокић
Анђела Златковић
Дејана Крилић
Драгица Обућина
Соња Стевановић
Ема Клопић
Предраг Билић
Јана Замечник
Милица Грачанин
** Ученици Основне школе „Илија Бирчанин“, Земун Поље
Гласови из оф-а:
НАРАТОР
Владислава Ђорђевић
ГЛАС
Дамјан Кецојевић
Препоручени узраст: 12+
Мало позориште „Душко Радовић“, Основна школа „Илија Бирчанин“ и организација „АпсАрт“ били су задужени за реализацију пројеката „Демократија и луткарство“ у Србији. Прве радионоице започете се у октобру 2021. године, а представа „Боље поље или играње републике“ у режији Александре Јелић, по тексту Богдана Шпањевића која је настала као резултат драмског процеса заједничког осмишљавања са ученицима 6. и 7. разреда Основне школе „Илија Бирчанин“ премијерно ће бити изведена 15. јуна у 20 сати у Мало позоришту „Душко Радовић“.
Пројекат интерактивне позоришне представе „Боље поље“ заснован је на концепту симулације видео игре. Познато је да игре у којима се симулира развој друштва (нпр. Civilization), развој града (нпр. SimCity) или грађење света (нпр. MineCraft) имају веома велику популанрост међу младом популацијом. Управо ту чињеницу да су такве игре општепознате и широко прихваћене, користимо као истраживачку платформу за наш позоришни пројект у коме ће деца сама креирати своју представу која ће имати елементе видео игре, а публика представљати активног чиниоца доносиоца одлука.
Циљ те „игре“, а заправо драмског текста који је настао из драмског процеса са децом, је да им приближи идеју изградње друштва/света заснованог на закону, демократији и правима човека – кроз концепт видео игре.
У тој видео игри, деца као својеврсни ликови из игре – изграђују свој имагинарни свет решавајући један по један изазов који се пред грађане поставља и у правом друштву. На тај начин, ликови у представи заправо нуде одговоре на проблеме и питања на које ће деца, ако већ нису, свакако сусрести током свог одрастања и живота у друштву. Тако ова представа има како забаван тако и едукативан карактер, будући да отвара полемику о питањима важним за функционисање сваког друштва.
Посебно је важно да у изградњи тог „света“ или друштва, активно учествује и публика својим гласањем. Свака сцена/ниво у игрици завршава се гласањем публике о питању које је у тој сцени обрађивано. На основу гласова публике, свет или друштво које се гради на сцени – добијаће другачији облик и исход.
На тај начин ова представа је заправо мала школа за вежбање демократије у којој се у пракси види како наше одлуке обликују како наш живот тако и друштво у коме живимо.
