16.11 – 27.12 2021.
Драги пријатељи,
током ова два месеца активно смо се играли и истраживали.
Одржали смо укупно 8 радионица!
ТУЂЕ ЦИПЕЛЕ
На шестој радионицИ смо радили испитивање ставова и предрасуда које гајимо према одређеним друштвеним групама, различитим појединцима, и друштвеним феноменима у школском контексту. Ово смо радили Кроз разне драмске и социограмске форме. Као додатни задатак деца су добила један карактер у чије “ципеле” је требало да се ставе. Дакле да замисле како је тој особи са том врстом специфичности, немогућности и да осмисле животне рутине те особе, где, кад како наилази на проблеме у породици, заједници.
Изјава једног од учесника радионице: “Ми сви живимо у Земун пољу и слично смо годиште, а имамо тако различите ставове у свему!”
НЕПРАВДА
Један део седме радионице смо посветили презентацији јунака који је био задат на прошлој радионици. То је био повод за озбиљне дискусије на разне теме. У сваком случају деца су генерално закључила да им је ова вежба дала шансу да разумеју друго/другачије, и да ретко када себе стваљају у позицију друге особе. Други део радионице смо се бавили сценама када неки јунак/јунакиња доживаљава неку неправду. Деца су сама смишљала драмску ситуацију. Најчешће су бирали примере из живота, али и из неких познатих бајки. Ове сцене су изводили са луткама или маскама. А након једног извођења смо приступали техници театра потлачених где се остатак групе/публика позива да у следећем избођењу сцене замени главног јунака/јунакињу у оном делу сцене кад сматрају да би могли да поступе другачије како би се дошло до боље ситуације за јунака/јунакињу.
ДЕКЛАРАЦИЈА
На осмој радионици смо се пре свега упознали са могућношћу гласања (про&цонтра уз помоћ црвених/зелених папира) тако што је водитељка радионице читала разне изјаве које се тичу дечијих права. Након више гласања деца су дискутовала на одређене теме и зашто су тако гласали. Затим смо увели појам Декларације о људским правима, и бавили смо се многим њеним конкретним ставовима. Деца су најпре сама говорила шта мисле о томе шта који став значи, а онда их је водитељка допуњавала или су заједно тражили одговоре и примере на интернету. Затим су бирали оне ставове/теме који су им били занимљиви, инспиративни и у групама од по троје правили замрзнуте слике ситуација у којима се крши то људско право.
Сва деца су се самоиницијативно и децидно изјаснила против члана 26. Декларације о људским правима који гласи: Родитељи имају првенствено право да бирају врсту образовања за своју децу. Тврдили су да то никако не треба да буде и да деца имају права сама да изаберу своје образовање.
ЉУДСКА ПРАВА ИСТРАЖИВАЊЕ
Девета радионица била је у целини обележена презентацијом истраживања које су деца спровела у својој заједници, а на тему различитих људских права, према њихоовом избору. Њихов задатак је да пронађу приче кршења или практиковања неког парава, мада је коначном резутату њихов фокус више био да испитају ставове својих вршњака, или суграђана генерално. Деца су такође могла сама да изаберу начин на који ће забележити своја сазнања. Могли су то да ураде као аудио или видео прилог, у писаној форми, у форми цртежа или мапе, или пак као неку дигиталну презентацију.
ДРАМСКО РАЗМРДАВАЊЕ
Десету радионицу смо одличили да посветимо искључиво драмским вежбама, како бисмо одморили од теме људских права, неправди и слично, те како бисмо сме посветили унапређењу неких других вештина. Радили смо у паровима вежбе надовезивања и понављања покрета и звука, са варијацијама промене брзине, емоције, величине, јачине. Након овога вежбе које су захтевале да у паровим или по троје или четворо формирају неки објекат (сто, веж машину, кревет, итд). Након овога деца су имала задата да разију сцену монолога из лика неког од тих предмета, или сцену дијалога два предмета у неком контексту коме припадају. Деца су овим вежбама, развијала машту, способност да уђу у лик, да разумеју туђу позицију, учила да сарађују и надовезују се једни на друге, вежбла вербалне способности, учила се разумевању емоција.
ДИСКУСИЈА И ЗАГОВАРАЊЕ
Једанаесту и дванаесту радионицу смо посветили развоју вештине аргументованог вођења дискусије као и развоју идеја за нека унапређења и промене у заједници. Најпре, смо радили драмске вежбе сукоба у паровима из улоге неких предмета који се налазе у заједничком контексту али имају супротне жеље и потребе. Након тога прешли смо на давање предлога шта би требало да се промени у заједници, било микро – као што је школа, било макро – као што су општина или град. Након тога гласањем су се бирали предлози који ће се даље унапређивати. За једна конкретан предлог постојале би две групе које су имале супротстваљен задатак: да развију аргументе ЗА и аргументе ПРОТИВ тог предлога.
Најлепша ствар коју су деца рекла на дванаестој радионици је био захтев да имамо радионице и током распуста, и питање зашто немају радионице сваки дан.
